Поред физичког и когнитивног развоја, подједнако је важан и емоционални и социјални развој детета. Учити децу како да препознају, разумеју и изразе своја осећања, како да се понашају према другима, и како да граде односе, основа је психичке зрелости и здравих међуљудских односа.
Први корак је препознавање емоција. Деца треба да науче да именују шта осећају — тугу, радост, страх, бес — и да је у реду имати све те емоције. Разговор, цртање и игра могу бити одлични алати за изражавање унутрашњег света.
Следећи корак је учење емпатије. Када деца разумеју како се други осећају, постају пажљивија и обзирнија. Родитељи могу то подстаћи постављањем питања као што су: „Како мислиш да се твој друг осећа?“ или „Шта бисмо могли да урадимо да му помогнемо?“
Поједнако важна је и асертивност — способност да дете каже шта жели или не жели, на културан и јасан начин. То се гради кроз подршку, охрабривање и уважавање мишљења детета.
Позитивне навике као што су љубазност, стрпљење, слушање и тимски рад, не долазе саме од себе. Оне се уче кроз пример и праксу, из дана у дан.
Када дете развије здрав емоционални свет, лакше се носи са изазовима, гради боље односе и постаје сигурније у себе — што је један од највећих дарова који му можемо дати.